Ocu Damjanu
Dok prebiram po tvojim pesmama, oče,
ostavljam dečačku pristrasnost negde
po strani, ostavljam sećanje na prvi ushit
kao nedozreo med, da se razbistri.
Izabrao sam bisere tvojih metafora čiji će
mutni sjaj da te nadživi, te crne bisere
tvojih potaja u asimetričnom kaleidoskopu.
Sada znam – ako želim da pohodim tvoje svetove,
moram da prođem sa druge strane ogledalâ.
Tamo su aveti iz tvojih snova, svemirski
brodovi tvojih besanica i prisni predeli
tvoga detinjstva sa večno zelenom okućnicom.
Imena riba koje si lovio, tamo su likovi iz
dedinih priča, dečaku zagonetni i dragi:
bodorka, bandar, balavac, bela, bucov, crvenperka,
čikov, deverika, kečiga, moruna, linjak i melez,
karaš i jegulja – sva blaga Dunava, preobražena.
Tamo je tvoja cigareta u mraku ognjeni cvet koji
ne vene, i zvezda majušna koja ne gasne, oče.
Na slici Ambra
